НАСЛОВНА ГЕНЕРАЛНО ВЕСТИ ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ОПШТИНСКА УПРАВА СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БУЏЕТ КОНТАКТ ВЕСТИ


Одлука о решавању стамбених потреба избеглица доделом помоћи при куповини сеоске куће

На основу члана 16. став 9. Правилника о условима и мерилима за избор корисника помоћи за решавање стамбених потреба избеглица кроз куповину сеоских кућа и доделу пакета помоћи у виду набавке грађевинског материјала или кућних апарата/намештаја, поступку и начину рада Комисије за избор корисника број: 06-63-3/16-03 од 13.12.2016.године, а у вези са Уговором о гранту - Регионални стамбени програм – Стамбени програм у Републици Србији, Потпројекат 4сеоске куће, закљученим између Комесаријата за избеглице и миграције, Јединице за управљање пројектима у јавном сектору д.о.о.(претходни назив:„ЈУП Истраживање и развој“ д.о.о.) и општине Деспотовац, Комисијa за избор корисника помоћи за решавање стамбених потреба избеглица кроз куповину сеоских кућа и доделу пакета помоћи у оквиру Регионалног стамбеног програма, Потпројекат 4–сеоске куће (у даљем тексту: Комисија)

О Б А В Е Ш Т А В А

Избеглице које су конкурисале на jавни позив објављен 30.децембра 2016. године, за доделу помоћи за решавање стамбених потреба избеглица кроз куповину 5 сеоских кућа и доделу пакета помоћи, у оквиру Регионалног стамбеног програма Потпројекта 4сеоске куће, да ће Одлука о решавању стамбених потреба избеглица доделом помоћи при куповини сеоске куће са окућницом и доделом пакета помоћи са листом корисника рангираних према реду првенства на основу испуњености услова и броја освојених бодова, бити објављена дана 21. септембра 2017.године, на огласној табли општине Деспотовац и месних заједница општине Деспотовац, као и на интернет презентацији општине Деспотовац www.despotovac.rs и Комесаријата за избеглице и миграције www.kirs.gov.rs.

 

Унапређење путне инфраструктуре у општини Деспотовац

Последњих дана на неколико локација у општини Деспотовац активно се ради на изградњи нових  и поправци дотрајалих путева.

ЈП „Путевисрбије“ санирају регионални пут од Деспотовца према Медвеђи у дужини од 4,8 километара чија је вредност 79 милиона динара. Близу 5 км пута ће бити преасфалтирано уз претходно скидање асфалтне масе и тампонирање на местима где је то потребно. Овим ће се значајно побољшати услови кретања возила на путу који из правца Свилајнца води ка важним туристичким потенцијалима у општини Деспотовац Манасији, Ресавској пећини, водопаду Велики бук и Сењском Руднику. Уз већ реновирану деоницу овог пута од Деспотовца до Водне представљаће значајно унапређење путне инфраструктуре и разлог више туристима из земље и иностранства да посете Горњу Ресаву.

Осим регионалног раде се и локални путеви у чијем финансирању осим Општине учествују и месне заједнице по принципу „динар на динар“. У Сладаји је у реконструкцију пута уложено преко милион динара. Тренутно се раде путеви у Липовици чија је вредност око 4,3 милиона динара. По истом принципу радиће се и путеви у Плажану вредности око 1,6 милиона динара и у Трућевцу и Језеру по 800 хиљада динара. Укупна вредност свих радова са припадајућим порезом је око 8,5 милиона динара.

До краја године радиће се и око 12,7 км некатегорисаних путева (пољски путеви) у месним заједницама Јасеново, Медвеђа, Брестово и Велики Поповић захваљујући пројектима које је Министарство пољопривреде и заштите животне средине подржало и обезбедило 4,3 милиона динара за њихову реализацију. Овим ће се обезбедити бољи и безбеднији приступ имањима у наведеним месним заједницама и већа пољопривредна производња.

 

Уговор о уређењу атарских путева у општини Деспотовац

Председник општине Никола Николић је дана 28.08.2017. године потписао уговор о коришћењу средстава за уређење некатегорисаних путева и отресишта у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за пољопривредно земљиште, у складу са  Уредбом о утврђивању програма извођења радова на заштити, уређењу и коришћењу пољопривредног земљишта за 2017. годину.

Уређење пољских путева и отресишта је једна од најзначајнијих мера којом се на комплесан начин управља земљиштем и којом се побољшавају услови живота и рада пољопривредника, али и свих других људи који живе у руралном подручју. Сеоски путеви у добром стању обезбеђују лакши и ближи приступ пољопривредним површинама, смањују потрошњу горива, чувају квалитет пољопривредних производа приликом њиховог транспорта, продужују век пољопривредној механизацији и обезбеђују сигурнији саобраћај.

 Уговор о коришћењу средстава за уређење некатегорисаних путева и отресишта у општини Деспотовац

 

Прeдстaвљaњe прoгрaмa пoдршкe нaмeњeних MСПП сeктoру

 Нaрoднa библиoтeкa “Рeсaвскa шкoлa” Дeспoтoвaц

  (31. aвгустa 2017. гoдинe)

 

11:00 – 11:45

Прeдстaвљaњe прoгрaмa Рaзвojнe aгeнциje Србиje ''Крeирaj живoт''

 - Прoгрaм пoдршкe рaзвojу кoнкурeнтнoсти микрo, мaлих И срeдњих прeдузeћa и прeдузeтникa – Кoмпoнeнтa 3

 - Прoгрaм пoдршкe извoзницимa – Кoмпoнeнтa 2

 - Прoгрaм прoмoциje извoзa – Кoмпoнeнтa 1

 - Прoгрaм пoдршкe прojeктимa зa унaпрeђeњe eкoнoмскoг рaзвoja

 - Стaндaрдизoвaнa услугa мeнтoрингa

 - Пoдршкa зa oтвaрaњe нoвих рaдних мeстa

 - Прoгрaм пoдршкe мaлим прeдузeћимa зa нaбaвку oпрeмe

11:45 – 12:30

Прeдстaвљaњe прoгрaмa Mинистaрствa приврeдe и Фoндa зa рaзвoj РС

- Крeдити зa пoчeтникe у бизнису

- Прoгрaм пoдстицaњa рaзвoja прeдузeтништвa крoз рaзвojнe прojeктe

- Крeдити зa прeдузeтникe

- Инвeстициoни крeдити

- Крeдити зa трajнa oбртнa срeдствa

12:30 – 13:00

Питaњa и oдгoвoри

 

ОБАВЕШТЕЊЕ О РЕЖИМУ САОБРАЋАЈА ЗА ВРЕМЕ

ТРАЈАЊА ВИТЕШКОГ ФЕСТИВАЛА

Поводом 3. Међународног витешког фестивала који ће се организовати од  25. до 28. aвгуста ове године, Деспотовац и Манасију посетитиће десетине хиљада гостију из земље и иностранства.

Како би овај велики фестивал протекао у најбољем реду и како бисмо избегли саобраћајне блокаде обавештавамо вас о следећем режиму саобраћаја који ће владати у граду и околини током његовог трајања.

Прилаз Манасији биће омогућен само моторним возилима  дежурних служби и високих државних званичника. Превоз грађана општине Деспотовац и гостију до Манасије је бесплатан и биће организован аутобусима који ће на сваких 15 минута полазити са следећих стајалишта у граду: Мотел „Круна“, Техничка школа, Пасаж (улаз у пијацу) и Хански мост. Аутобуси ће саобраћати на поменутим трасамa у следећим терминима: петак (25. август) 15.00 – 24.00 часа, субота (26. август) 8,00 – 24.00 часа и недеља (27. август) 8.00 – 15.00 часова.

Места за паркирање аутомобила су: полигон Ауто-мото савеза Србије, асфалтно игралиште Техничке школе, асфалтна игралишта Основне школе, вашариште и пијачни простор, постојећа паркиралишта и споредне улице у Деспотовцу.

Пут од Ханског моста до Буковца за саобраћај ће бити затворен у петак (25. август) од 16.00 часова до 24.00 часа, у суботу (26. август) од 8.00 часова до 24.00 часа и у недељу  (27. август) од 8.00 часова до 24.00 часа. У наведеним терминима користиће се заобилазница Ауто-мото савез – Буковац. Због уског пута заобилазнице, од петка (14.00 часова) до недеље (17.00 часова) камиони и друга теретна возила неће моћи да користе пут Пањевац – Буковац и преусмераваће се према Сладаји.

Будући да је прошле године због бројних пропуста долазило до дужих застоја у саобраћају, а да се ове године очекује и много већи број гостију, молимо грађане општине Деспотовац да у наведене дане своја возила користе само за нужне послове, да их паркирају у двориштима или гаражама и да користе аутобусе за одлазак до Манасије. Тиме бисмо, осим традиционалног ресавског  гостопримства, показали и добронамеран однос према овом фестивалу и жељу да трајно буде организован у Деспотовцу и Манасији. 

Унапред се захваљујемо на разумевању и сарадњи.

Организациони одбор Фестивала

 

Свечано отварање јубиларних "25. Дана српскога духовног преображења"

  Свечано отварање јубиларних 25. Дана српскога духовног преображења одржано је на Тргу деспота Стефана. Извођењем химне „Боже правде“ и Друге руковети Стојана Стојановића Мокрањца, хор КУД-а „Лола“ отворио је програм. 

  Уваженим гостима и многобројној публици се најпре обратио председник општине Деспотовац, Никола Николић:„Даме и господо, уважени гости, поштовани пријатељи “Дана српскога духовног преображења“, изузетна ми је част и велико задовоњство што могу да вас поздравим у име Општине Деспотовац која већ четврт века са својим установама културе организује ову велику културно-научну манифестацију. Даме и господо, опште је познато да је велики српски владар деспот Стефан Лазаревић пре шест векова Србији и овом крају подарио Манасију која је и после толико времена највредније што Горња Ресава има. Поштујући велико дело Великог Стефана, деценијама чинимо све не бисмо ли му се бар мало одужили за монументалну задужбину и велику духовну заоставштину. По великом владару дали смо име граду, готорво све установе културе и образовања назвали смо по њему, велики број удружења грађана носи име Манасије и Деспота. Вечерас смо на тргу кога од 2007. године краси име и споменик великог српског витеза. Но, оно чиме се највише одужујемо великом владару, свакако је манифестација која вечерас слави вредан јубијел, 25 година постојања. У протеклих 25 година имали смо прилику да се дружимо са највећим уметницима Србије и Европе, да у оквиру научних скупова слушамо бројна саопштења о нашој средњовековној историји и култури, да се надахњујемо програмима високе уметничке и духовне вредности и што је најважније, да се свих тих година од Преображења Господњег до Велике Госпојине сетимо Високог Стефана и наслеђа које нам је у аманет оставио. Вечерашња јубиларна свечаност  свакако је прилика да се у име Општине Деспотовац са овог места искрено захвалим свима који су у претходне две и по деценије на било који начин помогли захтевно организовање Дана.

  Даме и господо, давши јој визионарско име „Дани српскога духовног преображења“, оснивачи ове манифестације су пред њу поставили високе уметничке домете и велике националне циљеве, готово недостижне. Тиме је овој свесрпској културној и духовној саборности и сећању на грандиозно дело Високог Стефана, обезбеђено вечно трајање. На нама данас, и на будућим генерацијама сутра, је да тим циљевима истрајно стремимо, да се радујемо наредним јубилејима и кад-тад дочекамо бољу и поноснију Србију, Србију којој је деспот Стефан Лазаревић тежио и за коју се мачем и пером читавог живота борио.

Живели!“

  Јубиларне 25. Дане отворила је проф.др. Рада Стијовић, истичући да у тешко време када је један део српског народа истргнут из своје постојбине, прогоњен и осипан, у незахвално време у којем се налази и сама Србија, дух оваквик окупљања има непроцењиву вредност, назвавши Деспотовац малом метрополом културе, науке и духовности.

Поводом јубилеја, 25 година „Дана српскога духовног преображења'' додељене су Повеље идејним творцима и утемељивачима „Дана српскога духовног преображења“ за изузетан допринос дугогодишњем организовању манифестације. Повеље је уручио председник општине Деспотовац Никола Николић, и то:

 

Академику Мирославу Пантићу (постхумно) 

Радославу Рачићу 

Академику Павлу Ивићу (постхумно) 

Проф. др. Светозару Стијовићу (постхумно) 

Мр. Бранку Брборићу (постхумно)

  

Повеље за дугогодишњи допринос успешном организовању „Дана српскога духовног преображења“

 

Др. Гордани Јовановић 

Славољубу Вулићу (постхумно) 

Миловану Живковићу (постхумно) 

Момчилу Вуксановићу – Моми Бради

  

Захвалнице за дугогодишњу материјалну помоћ у организовању „Дана српскога духовног преображења“

 

Министарству и информисања Републике Србије

„ДУНАВ ОСИГУРАЊУ“, Филијали у Јагодини

 

У име награђених, гостима и публици се обратио један од оснивача Дана Радослав Рачић, истичући своје лично задовољство преданим радом свих ових година у реализацији манифестације. 

Под Деспотовом фреском, у наставку програма, публика је могла да ужива у концерту хора АКУД-а ''Лола'' из Београда, који је најпре, у духу празника, извео песму Тјело Христово, затим одломке из литургије Светог Јована Златоустог Стевана Стојановића Мокрањца а потом и Сплет на фолклорно извођење у обради диригента Милована Панчића, који је изнео своје утиске о манифестацији:„Дивно је што се у Србији још негује празник Преображења и порука је домаћину да свим средствима увек настоји да одржи ову манифестацију, потово кад је она на овако високо нивоу. Ја сам пресрећан што вечерас учествујемо и то баш на отварању, пресрећан сам због дивне публике, која је била изванредна, не знам да ли су имали прилике да ранијих година чују сличан програм, али је мени је драго да смо успели да извучемо оне најтананије емоције из њих.“ 

  За импресије многобројне публике речи су биле сувишне, али и недовољне да опишу атмосферу узвишености, савршенства и лепоте коју је ово моћно вишегласје уткало у чаробно преображењско вече.

О учесницима отварања 

  Рада Стијовић је рођена 1954. године у Београду. Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршила је у Новом Саду. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик), а докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду (из дијалектологије). Од 1983. до 2008. радила је у Институту за српски језик САНУ (на Речнику српскохрватског књижевног и народног језика – као један од аутора и један од уредника). Од 2004. до 2008. године предавала је на Филозофском факултету у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици) Историју српског језика, Дијалектологију и Акцентологију. Од 1. фебруара 2012. године ради поново, као виши научни сарадник, у Институту за српски језик САНУ на пројекту  Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватскогкњижевног и народног језика САНУ. Била је сарадник (2006-2009) на међународном пројекту Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen / Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen” Института за славистику Универзитета у Грацу и Истраживања српског језичког простора на Косову и Метохији на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Стални је сарадник Политике у језичким рубрикама (Слово о језику и Језички путокази). Два пута је добила награду Славистичког друштва Србије „Павле Ивић“ за најбоље лингвистичко остварење у протеклој години: 2008. године, као један од аутора Речника српскога језика и 2009. за књигу Говор Горњих Васојевића.

 Хор „Лола“ постоји од 1944. године и један је од најзначајнијих хорских ансамбала у Србији. За више од седам деценија постојања извео је преко 3.200 концерата широм Европе и света. Близу десет хиљада певача било је до сада у чланству овог хора. Многи од њих постали су и чланови угледних оперских кућа. Хором „Лола“ дириговали су до сада врхунски уметници, који су се доказали и на међународној сцени. Овај хор је до сада освојио неколико стотина награда и признања како код нас тако и у иностранству.

 

 

 

 

ТРЕНУТНО НА САЈТУ

 Група Гост
  Гост 2
  Тренутно  2
  Члан  4,361
  Укупно  5,601,214
..................
home contact search contact search Evden eve nakliyat Evden eve nakliyat