НАСЛОВНА ГЕНЕРАЛНО ВЕСТИ ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ОПШТИНСКА УПРАВА СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БУЏЕТ КОНТАКТ ВЕСТИ


Трибина "25. година Дана српскога духовног преображења" Štampaj E-pošta

    Свака идеја без довољно љубави, воље, одрицања, труда, остаје само замисао изгубљена у ваздуху. Али када идеја поседује и добар тим реализатора онда њено остварење извесно подразумева и трајање. Ко су идејни творци Дана српскога духовног преображења и колико труда изискује већ четврт века одржавања, посетиоци су имали прилику да чују на трибини  под називом „25. година Дана српскога духовног преображења – доприноси и будућност“, одржаној првог дана манифестације у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у Деспоровцу. 

   Присутне је, на самом почетку, поздравила директор библиотеке Санела Симић, изразивши посебну жељу да ово буду тек првих четврт века трајања Дана : „Откад се налазим на месту директора библиотеке, сваки догађај у овој свечаној сали сам започињала управо на овакав начин, али без обзира на то што сам изговорила исте речи, оне вечерас имају потпуно другачије значење, једно посебно, другачије значење добродошлице свима вама, који сте вечерас овде и који сте, заједно са нама, организаторима 25. Дана српскога духовног преображења окупили да се, поводом овог јубилеја, који почиње управо овог дивног преображењског дана, подсетимо претходне 24 године Дана српскога духовног преображења и свега онога што је чинило ту једну изузетну манифестацију у овом делу Србије, али манифестацију, која није красила и није се издвајала само у Горњој Ресави и Поморављу, него се за њу чуло и много даље, на радост свих оних који су икада учествовали у њој, у њеној припреми, у њеној реализацији, и често и ван граница ове наше лепе земље.“   

   Један од идејних твораца Дана и председник општине Деспотовац у време првог одржавања манифестације, Радослав Рачић, изнео је моменте из године стварања Дана српскога духовног преображења, своју замисао да Манасији врати ону сврху коју је имала својим постојањем у најсјајнијем добу и оживети на неки начин оно што се у њој догађало: „Крајем маја 1993. године, са министром културе Ћоком Стојчићем, академиком Павлом Ивићем, проф. др. Светозаром Стијовићем и мр. Бранком Брборићем и својим сарадницима, др. Павковићем потпредседником општине, Момом Анђелковићем, Душаном Ивковићем, Славољубом Вулићем и Молпваном Живковићем, дан после једне књижевне вечери обилазили смо Манасију и у зидинама Ресавске школе министар ми рече:  Сликај ме, председниче, да покажем Станићу и питам га зашто ово стоји овако.“ Станић је био директор Републичког завода за заштиту споменика културе. Искористио сам прилику и предложио да оживимо Ресавску школу програмима из културе и науке. Повео се разговор и здушна подршка присутних..“

  Како се сама манифестација сместила између два празника,Преображења Господњег и Вазнесења-Велике Госпојине, коју слави Манасија, дошло се и до имена Дани српскога духовног преображења, као манифестације која ће направити разлику између правих вредности и онога што су „мутна“ времена изнедрила и наметнула као стил и вредност и која ће имати у свом називу изворне српске речи.

  На трибини је говорила и академик др. Злата Бојовић, дугогодишњи учесник научних скупова Дана српскога духовног преображења, честитајући Деспотовчанима на упорности у реализацији манифестације свих ових година и истрајности у идеји и жељи да све буде у мери највиших вредности.  Истичући да је посебност Дана српскога духовног преображења од самог почетка испуњена, јер манифестација не укључује само културно-уметнички и забавни програм већ и науку, указала је на велику одговорност припремања њеног садржаја:„Научни скупови су се у почетку, током првих пет година, одржавали у Манасији и заједно са свечаним отварањима у манастирској порти, у манастирској трпезарији, чешће под звездама, ређе и по киши, на коју су се давале позоришне представе и одржавали концерти до пре неколико година. Имали су посебну драж. Све је било у окриљу Манасије без које, укључујући и личност деспота Стефана Лазаревића, не би ни било великог мотива за покретање оваквих Дана преображења.“

  О значају, занимљивостима и веровањима везана за празник Преображење Господње, говорила је др. Гордана Јовановић. Истакла је посебност Манасије, њену привлачност студентима који долазе из иностранства, непресушност изучавања њеног постојања  а Деспота као последњег браниоца српске средњовековне писмености и идентитета.  Према речима др. Јовановић, Дани су изванредни гласници постојања наше народности. 

О учесницима трибине 

  Радослав Рачић  је српски политичар, спец. педагог и дугогодишњи председник општине Деспотовац. 

Дефектолошки факултет (дипл. спец. педагог) завршио је у Београду. По завршетку студија радио је као професор у школама у Ћуприји, да би 1984. основао Центар за социјални рад у Деспотовцу, чији је директор био скоро 20 година. Од 1992. до 2001. године био је председник СО Деспотовац. У два мандата био је заменик министра вера у Влади Републике Србије. Један је од оснивача манифестације Дани српског духовног преображења. 

Историчар књижевности, академик др. Злата Бојовић школовала се у Београду. Након завршетка гимназије студирала је на групи за југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету између 1959. и 1963. године. Постдипломске студије завршила је 1965. одбранивши магистарски рад са темом Барокни песник Никола Бунић. Од 1966. до 1969. била је асистент у Институту за књижевност а исте 1969. боравила на студијском усавршавању у Венецији и изабрана за асистента на Филолошком факултету за предмет Књижевност од ренесансе до рационализма.  Докторску тезу Барокни песник Петар Канавеловић, одбранила је 1976. године. Члан је Међународног славистичког центра.

  Проф. др. Гордана Јовановић, рођена  је 29. јануара 1940. у Деспотовцу. Осмогодишњу школу завршила је у свом родном месту а гимназију у Ћуприји. Студирала је руски језик и књижевност и пољски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Докторирала је 1969.г. на Јагјелонском универзитету (Краков, Пољска) са темом Studia nad językiem Pamiętników Janczara. Дисертација је штампана у издању Јагјелонског универзитета 1972.г. у Кракову. После одбрањене дисертације добила је место лектора за српскохрватски језик на Катедри за славистику Јагјелонског универзитета. Од 1972.г. ради у Институту за српски језик САНУ као асистент а онда научни сарадник и виши научни сарадник. Од 1978.г. прелази и на Филолошки факултет Универзитета у Београду и на Одсеку за славистику предаје савремени пољски језик и историју пољског језика.  У Институту за српски језик САНУ била је руководилац пројекта који се бави изучавањем старог српског писаног наслеђа и израдом Јеванђељског речника српске редакције; члан је Старословенског одбора САНУ; члан је Одбора САНУ за изворе српског права; била је управник Центра за постдипломске студије на Филолошком факултету, управник Одсека за славистику (сада Катедра за славистику), члан Савета Међународног славистичког центра на Филолошком факултету у Београду, председник Југословенског славистичког комитета, председник Славистичког друштва Србије.

 

 
< Prethodno   Sledeće >

 

 

ТРЕНУТНО НА САЈТУ

 Група Гост
  Гост 0
  Тренутно  0
  Члан  4,361
  Укупно  5,617,621
..................
home contact search contact search Evden eve nakliyat Evden eve nakliyat