НАСЛОВНА ГЕНЕРАЛНО ВЕСТИ ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ОПШТИНСКА УПРАВА СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БУЏЕТ КОНТАКТ ВЕСТИ


Свечано отворени јубиларни "25. Дани" PDF Štampaj E-pošta

Свечано отварање јубиларних "25. Дана српскога духовног преображења"

  Свечано отварање јубиларних 25. Дана српскога духовног преображења одржано је на Тргу деспота Стефана. Извођењем химне „Боже правде“ и Друге руковети Стојана Стојановића Мокрањца, хор КУД-а „Лола“ отворио је програм. 

  Уваженим гостима и многобројној публици се најпре обратио председник општине Деспотовац, Никола Николић:„Даме и господо, уважени гости, поштовани пријатељи “Дана српскога духовног преображења“, изузетна ми је част и велико задовоњство што могу да вас поздравим у име Општине Деспотовац која већ четврт века са својим установама културе организује ову велику културно-научну манифестацију. Даме и господо, опште је познато да је велики српски владар деспот Стефан Лазаревић пре шест векова Србији и овом крају подарио Манасију која је и после толико времена највредније што Горња Ресава има. Поштујући велико дело Великог Стефана, деценијама чинимо све не бисмо ли му се бар мало одужили за монументалну задужбину и велику духовну заоставштину. По великом владару дали смо име граду, готорво све установе културе и образовања назвали смо по њему, велики број удружења грађана носи име Манасије и Деспота. Вечерас смо на тргу кога од 2007. године краси име и споменик великог српског витеза. Но, оно чиме се највише одужујемо великом владару, свакако је манифестација која вечерас слави вредан јубијел, 25 година постојања. У протеклих 25 година имали смо прилику да се дружимо са највећим уметницима Србије и Европе, да у оквиру научних скупова слушамо бројна саопштења о нашој средњовековној историји и култури, да се надахњујемо програмима високе уметничке и духовне вредности и што је најважније, да се свих тих година од Преображења Господњег до Велике Госпојине сетимо Високог Стефана и наслеђа које нам је у аманет оставио. Вечерашња јубиларна свечаност  свакако је прилика да се у име Општине Деспотовац са овог места искрено захвалим свима који су у претходне две и по деценије на било који начин помогли захтевно организовање Дана.

  Даме и господо, давши јој визионарско име „Дани српскога духовног преображења“, оснивачи ове манифестације су пред њу поставили високе уметничке домете и велике националне циљеве, готово недостижне. Тиме је овој свесрпској културној и духовној саборности и сећању на грандиозно дело Високог Стефана, обезбеђено вечно трајање. На нама данас, и на будућим генерацијама сутра, је да тим циљевима истрајно стремимо, да се радујемо наредним јубилејима и кад-тад дочекамо бољу и поноснију Србију, Србију којој је деспот Стефан Лазаревић тежио и за коју се мачем и пером читавог живота борио.

Живели!“

  Јубиларне 25. Дане отворила је проф.др. Рада Стијовић, истичући да у тешко време када је један део српског народа истргнут из своје постојбине, прогоњен и осипан, у незахвално време у којем се налази и сама Србија, дух оваквик окупљања има непроцењиву вредност, назвавши Деспотовац малом метрополом културе, науке и духовности.

Поводом јубилеја, 25 година „Дана српскога духовног преображења'' додељене су Повеље идејним творцима и утемељивачима „Дана српскога духовног преображења“ за изузетан допринос дугогодишњем организовању манифестације. Повеље је уручио председник општине Деспотовац Никола Николић, и то:

 

Академику Мирославу Пантићу (постхумно) 

Радославу Рачићу 

Академику Павлу Ивићу (постхумно) 

Проф. др. Светозару Стијовићу (постхумно) 

Мр. Бранку Брборићу (постхумно)

  

Повеље за дугогодишњи допринос успешном организовању „Дана српскога духовног преображења“

 

Др. Гордани Јовановић 

Славољубу Вулићу (постхумно) 

Миловану Живковићу (постхумно) 

Момчилу Вуксановићу – Моми Бради

  

Захвалнице за дугогодишњу материјалну помоћ у организовању „Дана српскога духовног преображења“

 

Министарству и информисања Републике Србије

„ДУНАВ ОСИГУРАЊУ“, Филијали у Јагодини

 

У име награђених, гостима и публици се обратио један од оснивача Дана Радослав Рачић, истичући своје лично задовољство преданим радом свих ових година у реализацији манифестације. 

Под Деспотовом фреском, у наставку програма, публика је могла да ужива у концерту хора АКУД-а ''Лола'' из Београда, који је најпре, у духу празника, извео песму Тјело Христово, затим одломке из литургије Светог Јована Златоустог Стевана Стојановића Мокрањца а потом и Сплет на фолклорно извођење у обради диригента Милована Панчића, који је изнео своје утиске о манифестацији:„Дивно је што се у Србији још негује празник Преображења и порука је домаћину да свим средствима увек настоји да одржи ову манифестацију, потово кад је она на овако високо нивоу. Ја сам пресрећан што вечерас учествујемо и то баш на отварању, пресрећан сам због дивне публике, која је била изванредна, не знам да ли су имали прилике да ранијих година чују сличан програм, али је мени је драго да смо успели да извучемо оне најтананије емоције из њих.“ 

  За импресије многобројне публике речи су биле сувишне, али и недовољне да опишу атмосферу узвишености, савршенства и лепоте коју је ово моћно вишегласје уткало у чаробно преображењско вече.

О учесницима отварања 

  Рада Стијовић је рођена 1954. године у Београду. Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршила је у Новом Саду. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик), а докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду (из дијалектологије). Од 1983. до 2008. радила је у Институту за српски језик САНУ (на Речнику српскохрватског књижевног и народног језика – као један од аутора и један од уредника). Од 2004. до 2008. године предавала је на Филозофском факултету у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици) Историју српског језика, Дијалектологију и Акцентологију. Од 1. фебруара 2012. године ради поново, као виши научни сарадник, у Институту за српски језик САНУ на пројекту  Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватскогкњижевног и народног језика САНУ. Била је сарадник (2006-2009) на међународном пројекту Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen / Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen” Института за славистику Универзитета у Грацу и Истраживања српског језичког простора на Косову и Метохији на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Стални је сарадник Политике у језичким рубрикама (Слово о језику и Језички путокази). Два пута је добила награду Славистичког друштва Србије „Павле Ивић“ за најбоље лингвистичко остварење у протеклој години: 2008. године, као један од аутора Речника српскога језика и 2009. за књигу Говор Горњих Васојевића.

 Хор „Лола“ постоји од 1944. године и један је од најзначајнијих хорских ансамбала у Србији. За више од седам деценија постојања извео је преко 3.200 концерата широм Европе и света. Близу десет хиљада певача било је до сада у чланству овог хора. Многи од њих постали су и чланови угледних оперских кућа. Хором „Лола“ дириговали су до сада врхунски уметници, који су се доказали и на међународној сцени. Овај хор је до сада освојио неколико стотина награда и признања како код нас тако и у иностранству.

 

 
< Prethodno   Sledeće >

 

 

ТРЕНУТНО НА САЈТУ

 Група Гост
  Гост 0
  Тренутно  0
  Члан  4,361
  Укупно  5,678,331
..................
home contact search contact search Evden eve nakliyat Evden eve nakliyat