НАСЛОВНА ГЕНЕРАЛНО ВЕСТИ ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ОПШТИНСКА УПРАВА СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БУЏЕТ КОНТАКТ ВЕСТИ


ПОЉОПРИВРЕДА Štampaj E-pošta

Пољопривреда

Територија општине Деспотовац је предиспонирана за пољопривредну производњу, па је она поред рударства била доминантна грана економије. Изузетан геоморфолошки састав земљишта, као и климатске карактеристике овог краја представљају добар основ и потенцијал за даљи развој пољопривреде и села.Уз то и традиција у бављењу пољопривредном производњом представља капитал који поред наведених природних предуслова може да доведе до значајног развоја пољопривреде па самим тим и села. Највећи утицај на њен развој имале су земљорадничке задруге (Слога из Деспотовца и Јединство из великог Поповића ) и организован откуп пољопривредних производа.

Пољопривреда је у протеклом периоду, у условима тешке економске ситуације, нестабилности тржишта, гашењем Земљорадничких Задруга, диспаритета цена пољопривредних производа на тржишту претрпела и трпи огромне губитке. Развој рурала на територији општине Деспотовац тренутно није на задовољавајућем нивоу. Највећи проблеми који тренутно спутавају развој сеоског подручја су интерног карактера и могу се класификовати у три основне групе:

  • проблеми везани за социјални капитал

  • проблеми везани за инфраструктуру

  • проблеми везани за привредне активности на селу

Када је у питању социјални капитал, доминира констатација да је старосна структура на сеоским подручјима ( 60 и више година ) ограничавајући фактор даљег развоја. Ово имплицира запуштеност пољопривредних газдинстава због недостатка радно способног становништва. Веома је битно напоменути да према задњем попису на привременом раду у иностранству се налази око 7.500 радника. Ово је из разлога што су на селу већином остали стари људи који обрађују земљу “ да не расте коров “ и млађи који неће да раде или не морају јер имају добро дотирање од родитеља из иностранства. Ово је главни разлог што народ није заинтересован за удруживања, едукације и уопште за нека окупљања.Такође и културни садржаји живота на селу су на изузетно ниском нивоу, што представља значајан проблем са социолошког аспекта.

Стање инфраструктуре на сеоским подручјима је далеко од пожељног. Недовољна развијеност и пре свега лоше стање постојеће путне и телекомуникационе мреже представља највећи проблем из овог домена са којим се среће становништво на сеоским подручјима. Ту је такође и неразвијеност комуналних услуга, на првом месту лоше и неадекватно водоснабдевање, непостојање или ниска развијеност канализационе мреже, лоше стање електро-дистрибутивне мреже, што све укупно доводи до врло ниског комфора становања на селу.

Привредну активност на сеоским подручјима карактерише пољопривреда, која је у преко 80 % случајева основна или једина привредна активност. Уситњеност пољопривредног поседа, који у просеку износи 3-5 ха представља ограничавајући фактор за развој интензивне пољопривредне производње. Овоме треба додати и застарелост пољопривредне механизације, чија просечна старост износи између 15 и 20 година. Поред овога, непостојање адекватних прихватних и прерадних капацитета на сеоским подручјима додатно успорава локалну диверсификацију производње, јер нема јасно дефинисаних путева пласмана пољопривредних производа. На територији општине постоје бројни објекти за узгој и смештај крупне и ситне стоке који су изграђени из средстава “ Зеленог плана “ и из сопствених извора.

Могуће правце развоја сеоских средина треба тражити у оквиру развоја пољопривреде, као носиоца привредне активности на селу и то пре свега кроз спремност млађе популације на усавршавање, чиме би се створили услови за усвајање и имплементацију савремених трендова у пољопривредној производњи. Са друге стране, постоји могућност развоја алтернативних делатности на селу, попут сеоског туризма и развоја МСП сектора посебно у области прерађивачких капацитета за пољопривредне производе. Главне препреке за успешно спровођење развоја сеоских средина су пре свега све веће загађење пољопривредног земљишта, како употребом агротехничких мера тако и стварањем дивљих депонија, што пољопривредну производњу доводи у озбиљну опасност. Миграторна кретања, посебно млађе популације као и незаинтересованост исте за бављање пољопривредом може у доброј мери да доведе у питање даљи развој села.

Употреба земљишта (у ha)

 

Пољ. површ

Оранице и баште

воћњаци

виногради

ливаде

пашњаци

рибњаци баре

укупно

Од тога

жито

инд. биље

поврт. биље

крмно биље

Укупно

25774

17347

12292

0

1 359

3 299

1 586

352

4 724

1756

0

Приватни посед

25730

17338

12292

0

1 359

3 299

1 571

352

4 724

1745

0

Извор: Локална самоуправа

Претходни подаци сведоче о томе да је пољопривредно земљиште највише коришћено за производњу житарица (47,7%) и крмног биља (12,8%), што чини негде око 60% укупног пољопривредног замљишта.


Сточарство

Према стратегијском плану развоја општине Деспотовац, сточарство је најзначајнији фактор за стабилизацију пољопривредне производње. По задњем званичном попису из 2002. године на територији општине Деспотовац било је укупно 95.001 комада домаћих животиња.Број домаћих животиња по врстама дат је у следећој табели (подаци за 1991. и 2002. годину су из званичног пописа, а за остале године подаци су из статистичког подручног одељења у Крагујевцу.

Година

Говеда

Овце

Свиње

Живина

УКУПНО

1991*

7.774

22.885

24.130

91.567

146.356

2002*

4.696

14.673

15.236

60.396

95.001

2003

5.057

15.004

21.332

109.848

151.241

2004

5.888

16.823

20.291

128.835

171.837

2005

5.898

18.303

17.543

137.523

179.267

2006

6.385

18.252

18.257

127.739

170.633

2007

5.494

17.200

23.972

142.585

189.251

2008

5.335

16.908

23.301

140.162

185.706

Извор: Републички завод за статистику

Из претходне табеле се може видети да је у посматраном периоду (1991-2008.) дошло до опадања сточног фонда, највише оваца и говеда, док је једини пораст забележен код живине.


Ратарство

Упоредни приказ приноса кукуруза у Европској Унији и РС (kg/ha), показује практично стање у коме се налази ратарска производња у Србији па самим тим и у општини Деспотовац. Обзиром на уситњеност парцела, немогућност примене квалитетних агротехничких мера али и саме структуре земљишта, на подручју Деспотовца се битно побољшање приноса у ратарским културама не може ни очекивати. Стога се села у којима доминира ратарска производња, макар у једном делу, могу кандидовати за подизање и развој повртарске производње.

Изузетно ниски просечни приноси кукуруза на територији општине, као и њихова велика варијабилност указују на неопходност, пре свега, диверсификације пољопривредне производње и подизање тренутне производње на један виши технолошки ниво, где је то могуће.
У следећој табели наводи се укупан и просечан принос кукуруза и пшенице.

Пшеница

Кукуруз

Укупан принос ( тона )

Просечан принос
(kg/ha)

Укупан принос (тона)

Просечан принос (kg/ha)

Укупно

Друштвено

Приватно

Друштвено

Приватно

Укупно

Друштвено

Приватно

Друштвено

Приватно

1999

6.572

476

6.096

4.713

3.036

17.770

0

17.770

0

2.090

2000

5.568

25

5.843

3.125

2.686

19.239

0

19.239

0

2.081

2001

2.774

0

2.774

0

2.288

17.961

20

17.941

2.000

1.888

2002

4.651

0

4.651

0

2.400

28.246

0

28.246

0

2.902

2003

4.300

0

4.300

0

2.302

16.598

0

16.598

0

1.737

2004

5.612

0

5.612

0

2.963

32.110

0

32.110

0

3.236

2005

6.342

0

6.342

0

3.162

33.784

0

33.784

0

3.384

2006

3.549

0

3.549

0

1.899

20.449

0

20.449

0

2.053

2007

7.203

0

7.203

0

3.475

34.591

0

34.591

0

3.479

2008

7.767

0

7.767

0

4.771

37.421

0

34.421

0

3.764

Извор: Републички завод за статистику

Подаци из претходне табеле показују да је од 2000. године принос пшенице и кукуруза везан искључиво за приватне поседе. Што се тиче количине приноса култура за посматрани период, принос пшенице се повећава за око 20%, док је принос кукуруза повећан за два пута.


Индустријско биље

Производњу индустријског биља такође карактеришу исти проблеми као и производњу пшенице и кукуруза. И у овом случају се јавља недовољно коришћење агротехничких мера као и велика уситњеност парцела што ову производњу са економског аспекта чини нерентабилном. У следећој табели приказана је укупна и просечна производња индустријског биља – шећерне репе и сунцокрета за период 1999-2006.год.

Година

Шећерна репа

Сунцокрет

Укупно ( т )

Просечно (kg/ha)

Укупно ( т )

Просечно (kg/ha)

1999

338

19.882

65

1.140

2000

571

15.861

18

1.286

2001

282

14.100

16

1.143

2002

160

20.000

1

1.000

2003

84

8.400

1

500

2004

40

20.000

10

1.429

2005

60

20.000

3

1.500

2006

30

15.000

4

1.333

2007

0

0

0

0

2008

0

0

1

2.000

Извор: Републички завод за статистику

У периоду 2000–2007. година производња шећерне репе и сунцокрета је у значајном опадању, док у 2007. и 2008. години није забележена производна активност шећерне репе.


Повртарство

Повртарство је свакако једна од грана пољопривреде која има све потребне предуслове за један одржив развој. Повећање укупне производње одређених повртарских култура, као и повећање просечних приноса ових култура у последњих пар година, указује на то да се у овој области већ кренуло са одређеним активностима у смислу осавремењавања производње.

Просечна и укупна производња пасуља и кромпира

Година

Пасуљ

Кромпир

Укупно (т)

Просечно (kg/ha)

Укупно (т)

Просечно (kg/ha)

1999

206

545

6.348

16.531

2000

241

107

2.211

6.465

2001

241

726

2.320

6.480

2002

356

1.286

2.906

8.256

2003

214

798

2.615

7.493

2004

277

988

2.634

7.886

2005

282

1.309

3.420

9.526

2006

224

1.141

2.426

7.374

2007

230

1.500

2.754

9.030

2008

562

462

2.723

11.687

Извор: Републички завод за статистику


Воћарство

Општина Деспотовац је по својим климатским, педолошким и топографским карактеристикама предодређена за воћарску производњу. Међутим, стање у воћарству је далеко од задовољавајућег. Велика инвестициона улагања која су потребна за подизање нових и обнављање старих засада и непостојање адекватне линије финансирања ове активности, довели су до стагнације воћарства и лаганог пропадања постојећих засада у општини Деспотовац. У наредној табели приказана је укупна и просечна производња јабука и шљива.

Производња јабука и шљива

Година

Јабуке

Шљиве

Број стабала

Укупно (т)

Просечно (кг/стаблу)

Број стабала

Укупно (т)

Просечно (кг/стаблу)

1999

40.455

499

12,30

389.140

1.640

4,20

2000

42.319

438

10,30

389.540

2.390

6,10

2001

41.913

378

9,00

393.312

2.199

5,60

2002

41.664

287

6,90

386.124

2.215

5,70

2003

41.722

299

7,20

386.072

1.542

4,00

2004

41.803

282

6,70

385.833

1.749

4,50

2005

41.601

258

6,20

385.495

832

2,20

2006

39.804

403

10,10

376.764

2.589

6,90

2007

39.874

252

6,30

362.651

2.179

6,00

2008

38.113

671

17.60

344.311

7.527

21.9

Извор: Републички завод за статистику


Виноградарство

Стање у виноградарској производњи је готово идентично стању у воћарству. Константан пад броја засађених чокота је последица економске неисплативости виноградарске производње, посебно када се узме у обзир да је и пласман грожђа под великим знаком питања услед незавидне ситуације у којој се налазе винарије, које су махом биле место пласмана грожђа произвођачима са ових простора.

Производња винове лозе

година

(i)   Винова лоза

Број чокота

Укупно (т)

Просечно (kg/чокоту)

1999

3.215

3.448

1,10

2000

3.069

2.122

0,70

2001

2.892

2.482

0,90

2002

2.630

243

0,10

2003

2.607

810

0,30

2004

2.744

1.725

0,60

2005

2.708

1.803

0,70

2006

2.508

1.255

0,50

2007

2.258

1.003

0,40

2008

1.883

2.460

1.31

Извор: Републички завод за статистику

 

 

 

ТРЕНУТНО НА САЈТУ

 Група Гост
  Гост 0
  Тренутно  0
  Члан  4,361
  Укупно  5,685,736
..................
home contact search contact search Evden eve nakliyat Evden eve nakliyat