НАСЛОВНА ГЕНЕРАЛНО ВЕСТИ ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ОПШТИНСКА УПРАВА СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БУЏЕТ КОНТАКТ ВЕСТИ


ИНФРАСТРУКТУРА Štampaj E-pošta

Инфраструктура општине Деспотовац

Путна и зележничка мрежа

Саобраћајне везе општина Деспотовац са окружењем остварује друмским саобраћајницама. Општина Деспотовац везе са ширим окружењем остварује преко државног пута II реда Р 103 који се надовезује на државни пут II реда М-4 све до петље на ауто путу Е-75 у Марковцу и даље према средњој и северној Европи преко Београда, а према јужној Европи и Блиском истоку преко Ниша. Истим овим путним правцем остварују се и друмске саобраћајне везе са саобраћајницама преко Баточине и Раче са централном и западном Србијом и Црном Гором.

Општина Деспотовац остварује преко државних путева саобраћајне везе са суседним општинама Свилајнац, Јагодина, Ћуприја, Параћин, Жагубица. Са општинама Петровац на Млави и Бор саобраћајне везе се остварују путевима нижег ранга.

Јавни превоз у општини Деспотовац је организован на нивоу приградског јавног превоза.

Железничке саобраћајне везе са окружењем општина Деспотовац остварује пругом Ресавица-Деспотовац-Свилајнац-Марковац. Дужина пруге на територији општине Деспотовац износи 29.992 м. Овом пругом се углавном врши транспорт угља.

Општина Деспотовац поседује мрежу државних путева у укупној дужини од 102,30 км. Сви државни путеви су са савременим коловозом.

Општина Деспотовац поседује разгранату мрежу општинских путева у укупној дужини од 97,40 км, од чега је 76 км са савременим коловозом. Мрежа локалних путева са којом се стапају многи некатегорисани путеви у функцији је међусобног повезивања сеоских месних заједница као и повезивања са наведеним коридорима државних путева. Мрежа општинских путева на подручју општине је у надлежности општине Деспотовац, односно Дирекције за изградњу општине Деспотовац.

Општинска мрежа има релативно добру структуру коловоза са недовољно одржаваним коловозним застором, са углавном незадовољавајућом ширином.

Осим редовних проблема у одржавању путне мреже појављује се проблем клизишта. На подручју општине постоје четири клизишта са израженим дејством, од којих су три на локалним путевима. Проблем представља укрштање путева са железничком пругом. Сва укрштања су у нивоу а велика већина није саобраћајно безбедна.

Структура путева на територији општине Деспотовац (у км)

Укупно

савремени коловоз

Магистрални

Регионални

општински

укупно

савремени коловоз

укупно

савремени коловоз

укупно

савремени коловоз

199.7

178,3

-

-

102,3

102,3

97,4

76

Извор: Републички завод за статистику

Општински путеви на територији општине Деспотовац

Ред. Број

Локални пут

Укупна дужина (км)

1.

Р103 – Плажане (до игралишта)

1,00

2.

Р216 – Витанце-Балајнац (Р110)

5,90

3.

Витанце-Трућевац (до улаза у село)

2,50

4.

Р110 – Брестово-Богава

5,00

5.

Богава-Мали Поповић

2,50

6.

Буковац-Пањевац

5,00

7.

Буковац-Ломница

3,50

8.

Р103а – Стрмостен (до улаза у село)

1,30

9.

Р103 – Равна Река

0,80

10.

Р103 - Милива-Плажане-Грабовица-Златово

12,70

11.

Плажане – поред игралишта до дома и назад

1,30

12.

Р103 (Ђурђевац) – Милива (центар села)

1,00

13.

Грабовица - Орашје

3,00

14.

Трућевац – кроз село

1,00

15.

Р216 - Бељајка

2,00

16.

Деспотовац (Р103) - Војник

1,00

17.

Р103 – Јасеново – Р103

3,80

18.

Манасија - Буковац

2,30

19.

Р103 – Двориште – Р103

1,00

20.

Р103 – Стењевац – Р103

1,00

21.

Р103 – Поповњак-Језеро

4,50

22.

Стромстен - рампа

1,70

23.

Лисине - Водопад

1,50

24.

Ресавица - Осмице

2,50

25.

Р103 – Ресавица-Маквиште

3,60

26.

Р103 - Жидиље

1,40

27.

Липовица (Р216) – Грчко Поље

3,50

28.

Витанце-Велики Поповић (поред фарме)

4,57

29.

Р103 – Велики Поповић Р110 (поред гробља)

2,20

30.

Бунари (Р103) – Поповњак

5,00

31.

Р110 - Богава

2,00


Извор: Локалнасамоуправа

Електроенергетика

ЈП за подземну експлоатацију угља “Рембас” Ресавица

Број запослених у руднику Рембас је 1.162, од наведеног броја 944 је јамских радника а 218 је спољних радника.

Сектор

Број радника

Рудник

944

Сепарација

107

Водовод и канализација

22

Топлана

45

Обезбеђење имовине и објеката

44


Извор: ЈП „Рембас“ Ресавица

Потребно је навести да је Сењски рудник при крају експлоатације због недостатка резерви. Рудник Рембас се налази у изузетно тешкој ситуацији и тренутно је у реструктуирању након чега би требало да се издвоје споредне делатности односно водовод, топлана и ослободи вишка радне снаге. Тренутно највећи проблем представља недостатак новца за наставак инвестиционих радова без којих се доводи опстанак рудника у питање.

Персперктива РМУ „Рембас“

У наредном периоду потребно је довршити процес реструктуирања односно извршити оспособљавање делова предузећа као што су водовод, топлана и сектор смештаја ученика и радника након чега би се иста издвојила.

Од изузетног значаја је наставак инвестиционих радова у јами Стрмостен чиме би се припремиле резерве ове јаме за откопавање и обезбедио рад у наредном периоду.

Не треба занемарити истраживачке радове јер значајан део Ресавско-Моравског угљеног басена још није истражен. Тренутна истраживања потврђују постојање резерви на подручју Пасуљанских ливада које ће значајно продужити радни век рудника, а уједно представља и заменски капацитет рудника Сењски рудник чије су резерве при крају.

Како се развој општине Деспотовац све више усмерава према области туризма, за Сењски рудник је од изузетног значаја реализација пројекта „Сењски рудник - град музеј“, чиме би се створили услови за опстанак житеља на том подручју.

Значај опстанка рудника Рембас за општину Деспотовац:

  • рудник Рембас представља најзначајнији привредни субјект општине Деспотовац

  • затварањем рудника остало би без посла 1.199 радника што би представљало значајан социјални проблем за општину Деспотовац

  • са простора где се налазе три атрактивне јаме, односно насеља Ресавица, Сењски рудник и Равна река иселило би се око 5.000 житеља

  • напустила би се 3 рударска насеља са комплетном инфраструктуром

Електро-енергетски систем општине

Потрошачи са територије општине Деспотовац су прикључени на електро-енергетски систем Републике Србије. За одржавање и реконструкцију водова, постројења и електричне опреме као и за наплату електричне енергије задужена је “Електродистрибуција Ћуприја” са својом пословницом у Деспотовцу. “Електродистрибуција Ћуприја” послује у оквиру система “Електро-Србија Д.О.О. Краљево”. Електрична енергија се дистрибуира домаћинствима, индустрији и предузетницима преко једног трансформаторског постројења 110кв/35кв/10кв и пет трансформатора преносног односа 35кв/10кв.

Електроенергетски систем општине Деспотовац чини трансформаторско постројење преносног односа 110/35/10кв инсталисане снаге 31,5 МВА. Налази се у Стењевцу и напаја се преко 110 кв далековода (ДВ 110 кв) дужине 22,2 км из Ћуприје.

Трансформаторске станице налазе се на следећим локацијама:

  • 35кв/10кв инсталисане снаге 12 МВА налази се у Деспотовцу. Напаја се из два правца: далеководом 35 кв дужине 8,498 км из Стењевца и далеководом 35 кв дужине 20,78 км из тансформаторског постројења Мајур (110/ 35/10 кв).

  • 35кв/10кв инсталисане снаге 13 МВА (2 x 4 МВА + 2 x 2,5 МВА) налази се у Ресавици. Напаја се 35 кв водом из прстена Стењевац-Ресавица-Сењски Рудник, укупне дужине прстена 30 км.

  • 35/10 кв/кв инсталисане снаге 8 МВА (2 x 4 МВА) - Велики Поповић. Напаја се 35 кв водом из Деспотовца дужине 8,7 км.

  • 35/10 кв/кв инсталисане снаге 4 МВА Сењски Рудник. Напаја се из прстена 35 кв Стењевац-Ресавица-Сењски Рудник и из Ћуприје 35 кв водом дужине 20,182 км.

  • 35/0,4 кв/кв Орнице Деспотовац.

Општина Деспотовац располаже са:

  •  185 трансформатора снаге 10/0,4 кв

  • 22,21 км високонапонске мреже снаге 110кв

  • 61,44 км средњенапонске мреже снаге 35 кв

  • 178,94 км средњенапонске мреже 10 кв. Надземном мрежом је изведено 166,14 км а подземно (кабловод) 12,79 км

  • 440,1 км нисконапонске мреже 0,4 кв која је претежно изведена надземно док је само неких 10 км изведена подземно.

Број трансформатора 10/0,4 кв/кв, дужина нисконапонске мреже и број потрошача по месним заједницама дат је следећом табелом:

Месна заједница

Трафо-станице 10/0,4 кв/кв (ком)

Мрежа ниског напона (км)

Број потрошача
(ком)

Балајнац

3

5,950

161

Бељајка

2

7,645

135

Богава

5

9,4

181

Брестово

3

5,78

171

Буковац

3

6,835

116

Велики Поповић

13

20,2

574

Витанце

5

13,835

293

Војник

6

12,351

323

Грабовица

6

14,27

299

Двориште

5

8,083

195

Деспотовац

39

74,295

2022

Златово

3

9,9

208

Јасеново

7

20,95

430

Језеро

3

6,29

157

Јеловац

2

5,956

159

Липовица

8

18,9

194

Ломница

4

21,75

493

Медвеђа

5

12,476

414

Милива

6

12,835

445

Пањевац

3

6,525

186

Плажане

7

31,8

615

Поповњак

2

6,825

116

Равна Река

2

18,15

184

Ресавица
(Баре, Жидиље, Маквиште)

16

31.371

1011

Ресавица Село

/

2,6

55

Сењски Рудник

4

7,46

257

Сладаја

6

12,68

227

Стењевац

5

12,4

236

Стрмостен

10

9,75

309

Трућевац

2

9,841

150

Извор: Локална самоуправа

Снабдевање електричном енергијом потрошача на територији општине Деспотовац је на задовољавајућем нивоу. Реконструкцијом електричне мреже и изградњом нових трансформаторских постројења, можемо учинити да напајање буде још квалитетније и са што мање губитака. У неким селима са територије општине јавља се потреба за изградњом нових трансформатора 10/0,4 кв и за реконструкцијом нисконапонске мреже тј. уградња водова одговарајућег пресека.

Систем уличног осветљења на подручју општине Деспотовац није на задовољавајућем нивоу. Покривеност уличном расветом износи негде око 60%. Систем уличне расвете чине живине сијалице високог притиска. Надлежност над системом уличне расвете на подручју општине Деспотовац има локална самоуправа. Одржавање, изградња и реконструкција уличне расвете поверена је Електродистрибуцији Ћуприја односно њеној пословници у Деспотовцу.

Изградња малих хидроелектрана

Област развоја обновљивих извора енергије за производњу енергената на територији Србије је слабо развијена. Развој обновљивих извора енергије допринео би повећању сигурности снабдевања енергентима и повећао би привредни раст.  У "Стратегији развоја енергетике Србије", обновљиви извори енергије заузимају треће место по приоритетима, што значи да "Електропривреда Србије" даје велики значај тој области. Од обновљивих извора енергије највећи потенцијал имају мале хидроелектране.

За квалитетније и поузданије напајање потрошача електричном енергијом на територији општине Деспотовац, 2005.године урађен је идејни пројекат изградње 26 малих хидроелектрана укупне инсталисане снаге 7.209 кw са годишњом производњом од 29.900.000 кwх. Међутим, на основу катастра малих хидроелектрана Републике Србије који је израдило Министарство рударства и енергетике за територију општине Деспотовац дата је сагласност за изградњу осам малих хидроелектрана чији је списак приказан у следећој табели:

Назив МНЕ

Слив

Река

Снага(кW)

Годишња производња(кwх)

Двориште

Велика Морава

Ресава

1.220

2.810.000

Стењевац

Велика Морава

Ресава

1.106

2.560.000

Стрмостен

Велика Морава

Ресава

1.850

4.290.000

Лисине

Велика Морава

Ресава

1.180

2.700.000

Равна Река

Велика Морава

Ресава

3.430

7.900.000

Горња Ресава

Велика Морава

Ресава

1.190

3.200.000

Буковац

Велика Морава

Ресава, Пањевачка река

450

1.000.000

Велико Врело

Велика Морава

Ресава,Велико Врело

590

1.400.000

Извор:Локална самоуправа

Гасификација

По питању гасификације територије општине Деспотовац, урађено је следеће: 

Пре 14 година потписан је уговор између “Општине Деспотовац” и “ЕНЕРГОГАС”-а о гасификацији општине Деспотовац. После тога потписан је споразум између “Министарства за Енергетику”, “Србијагас”-а и 40 општина у Србији, међу којима је и општина Деспотовац, о гасификацији свих тих општина у Србији. Године 2006. потписан је протокол између општине Деспотовац и општине Свилајнац о гасификацији обе општине, односно уговор о заједничком прикључку на магистрални гасовод код Марковца. Магистрални гасовод се протеже упоредо са ауто-путем.

Пошто је општина Свилајнац извршила прикључак на магистрални гасовод код Марковца и урадила челични цевовод до мерне станице на којој се прикључује и гасовод за територију општине Деспотовац, стечени су основни услови да се уђе у пројектовање главног челичног вода до мерне станице у Деспотовцу.

После прикупљања свих потребних података потребних за сагледавања стања као и за потребним количинама гаса, радни тим именован од стране Скупштине општине Деспотовац, са стручњацима из предузећа “Србијагас”, је утврдио сва мерила потребна за пројектовање и израду бизнис плана. Израда бизнис плана је у самој завршници.

По бизнис плану предвиђено је да се уради челични гасовод Свилајнац-Деспотовац, са приступима до мерних станица: Велики Поповић, Плажане и Деспотовац 2, у укупној дужини од 28 км и пречника Φ 250 мм. Поред главне мерне станице “Деспотовац”, предвиђене су још 3 мерне станице и то: “Деспотовац 2” за индустријску зону и Велики Поповић и Плажане за широку потрошњу.

Укупна количина гаса која ће се поменутим гасоводом преузимати из Свилајнца је 16.000 м3/х. Од тога 8.000 м3/х ће бити намењено индустријским потрошачима, а 8.000 м3/х за широку потрошњу на коју треба да буде, у наредних пет година прикључено око 8.000 домаћинстава.

Довођење гаса би знатно поспешило активирање индустријских погона и били би привлачна територија за страна и сва друга улагања. Дошло би до појефтињења процеса производње, што би се касније одразило и на појефтињење самих производа. Испунили би се еколошки услови за отварање индустријских погона. Почетак изградње главног гасовода Свилајнац-Деспотовац очекује се у првим месецима 2010. године.

Први прикључци на гасовод су планирани почетком 2011. године.

Телекомуникације

Телекомуникациона инфраструктура општине Деспотовац је слабо развијена с обзиром на време у коме живимо. Један од основних услова за стратешки развој општине је модерна телекомуникациона инфраструктура. Телекомуникациону инфраструктуру општине Деспотовац чине: ПТТ установа у Деспотовцу и још шест мањих ПТТ објеката у Ресавици, Великом Поповићу, Плажану, Стењевцу, Јасенову, Сењском Руднику и Медвеђи, мрежа фиксне телефоније Телекома Србије и GSM мреже МТС-а, Теленор-а и Вип-а. Фиксна телефонија (аналогна и дигитална) покрива око 75,68 %, од укупног броја домаћинстава на територији општине, са укупно 8.121 прикључака остварених преко 17 телефонских централа.

Процес дигитализације телефонске мреже је у току. Дигитална телефонија је урађена у граду Деспотовцу, Ресавици, Великом Поповићу, Миливи, Медвеђи, Јасенову, Брестову, Богави и Плажану, што представља неких 40% покривености телефонске мреже. За најосновнију комуникацију становништва: телефонски разговори и интернет конекцију, потребно је спровести дигиталну телефонску мрежу на целој територији општине.

Покривеност територије општине Деспотовац што се тиче мобилне телефоније (GSM мрежа МТС-а, Теленор-а и Вип-а) је у још горем стању него покривеност територије фиксном телефонијом. Покривеност територије поменутим оператерима је нешто мања од 30 % што представља поражавајући податак. Са постојећим стањем не може се очекивати напредак јер је савремено пословање засновано на коришћењу Интернета (е-бизнис) и размена вредности путем електронског медијума (е-пословање).

Предуслов за ово је увођење савремених технологија типа ADSL, ISDN, WIRELESS конекција и других.

Водоснабдевање

Општина Деспотовац располаже довољним количинама воде за задовољавање потреба становништва на њеној територији. У општини Деспотовац надлежност управљања системом за водоснабдевање има К.С.П. "Стан", Ј.П. Деспотовац и Ј.П. “Топлик“. Јавни систем водоснабдевања имају Деспотовац, Војник, Витанце, Балајнац, Трућевац, Плажане, Ресавица, Равна Река, Сењски Рудник, Милива и Ломница, чиме је обухваћено око 56,9 % становништва а локалним водоводима решено је водоснабдевање у Стрмостену, Пањевцу, Липовици, Златову и Језеру што је око 12,6% становништва.

Велики губитак воде због пуцања цеви дотрајале водоводне мреже представља посебан проблем а такође је цена воде и услуга ниска и нема економских подстицаја. Насеља Ресавица, Равна Река и Сењски Рудник су такође у посебном систему за снабдевање воде урађеним много раније. Тај систем је заокружен заједно са водоснабдевањем рудника мрког угља "РЕМБАС".

У осталим насељима водоснабдевање је решено индивидуално по домаћинствима са водом из бунара. Постојећи систем у Деспотовцу снабдева се водом из бунара на изворишту "Топлик", које се налази на левој обали реке Ресаве узводно од Деспотовца на излазу кањона Ресаве у ресавску долину. Постојећи систем снабдевања састоји се од бунара, црпне станице инсталисаног капацитета 60 л/сек, потисног азбест-цементног цевовода ДН 200 до резервоара "Деспотовац" укупне запремине 750м3 (250 м3 + 500 м3) и гравитационог азбест-цементног цевовода ДН 200 до насеља.

Сви до сада изграђени објекти остају у функцији уз одређену реконструкцију и проширење ради укључивања у нови систем.

Приказ потреба за водом по насељима:

Насеље / година

Број становника

1991

2001

2011

2021

Балајнац

613

2,58

2,95

3,23

3,5

Богава

735

3,1

3,54

3,87

4,2

Брестово

614

2,59

2,96

3,23

3,51

Велики Поповић

1768

7,45

8,51

9,31

10,11

Витанце

1160

4,89

5,59

6,11

6,63

Војник

1186

5

5,71

6,25

6,78

Грабовица

1436

6,05

6,91

7,56

8,21

Деспотовац

4170

17,57

20,07

21,96

23,84

Златово

945

3,98

4,55

4,98

5,4

Јасеново

1747

7,36

8,41

9,2

9,99

Медвеђа

1409

5,94

6,78

7,42

8,06

Милива

1421

5,99

6,84

7,48

8,12

Плажане

2146

9,04

10,33

11,3

12,27

Трућевац

537

2,26

2,59

2,83

3,07

Укупно:

19887

83,8

95,74

104,73

113,69

Општина Свилајнац

Роанда

1001

4,22

4,82

5,27

5,72

Суботица

1256

5,29

6,05

6,61

7,18

Тропоње

1371

5,78

6,6

7,22

7,84

Укупно

3628

15,29

17,47

19,1

20,74

Укупно:

23515

99,09

113,21

123,83

134,43

Извор: Локална самоуправа

Из табеларног приказа се закључује да би изградњом новог магистралног система за водоснабдевање "Подсистем 1" решило питање воде у овом подручју.

Остаје да се по изградњи овог система приступи изградњи водовода по насељима чиме би се трајно решило питање снабдевања водом. Подсистем 1 састоји се из:

  • секундарних црпних станица на извориштима "Топлик" и "Миливка" којима се захвата вода из бунара и пумпа кроз потисне цевоводе према резервоарима Деспотовац, односно Милива.

  • разводне мреже која се састоји од магистралног прстена ф300, довода од резервоара Деспотовац и Милива до прстена и слепих кракова који се од прстена одвајају према насељима. Десна страна прстена прати регионални пут Деспотовац – Свилајнац, а лева страна железничку пругу Марковац – Ресавица.

  • пет резервоара: Деспотовац, Милива, Говедаровац, Дрењар и Златово.

  • изворишта "Подсистема 1" који се састоје из бушених бунара на карстним врелима "Топлик" и "Миливка".

Инсталисани капацитет водовода је 140 лит/сек., што одговара максималној дневној потрошњи у 2021. години. Потребне количине обезбедиће се бунаром на изворишту "Топлик" 60лит/сек. (постојећи) плус 50 лит/сек. (нови), и бунаром на изворишту "Миливка" са 30лит/сек.

Технички посматрано цео "Подсистем 1" функционише преко проширеног резервоарског простора (резервоар "Деспотовац") у Деспотовцу на коти 275/279 м н.в. и укупне запремине 750 м3 (постојећи капацитет) плус 1.400 м3 (пројектовани капацитет) и резервоара "Милива" на коти 270/274 м, запремине 350 м3. Они представљају чеоне резервоаре који се налазе испред свих насеља и својим положајем диктирају и висинску зону.

Постојећи резервоарски простор у Деспотовцу чине два једнокоморна резервоара кружног облика, запремине 250 односно 500 м3. Дно мањег резервоара је на коти 275,6 м н.в., а већег 275 м н.в. Максимална висина воденог стуба оба резервоара је на коти 279,00 м н.в. Тренутно су резервоари повезани преко затварачнице мањег резервоара тако да се запремина већег резервоара не користи у потпуности. Кота дна и висине воденог стуба новог резервоара у Деспотовцу усвојена је тако да се омогући спојени рад сва три резервоара.

На крајевима система, иза група насеља, постављени су тзв. контрарезервоар "Дрењар" и "Говедаровац". Сви резервоари се граде са по две коморе што омогућава фазну изградњу. У случају фазне изградње мреже, ови резервоари би се градили у другој фази после изградње одговарајућег дела мреже. Свако насеље се укључује у систем у једном чвору на разводној мрежи. Изузетак је град Деспотовац који ће имати два прикључка. У подсистему су предвиђене три црпне станице "Топлик", "Миливка", и "Златово". Црпне станице "Топлик" и "Миливка" су бунарског типа и служе за смештај пумпи за захватање воде из бунара на истоименим извориштима.

Црпна станица "Златово" служи за смештај пумпи за потискивање воде од резервоара "Говедаревац" до резервоара "Златово". Извориште "Топлик" налази се на левој обали Ресаве узводно од Деспотовца на чијем изворишту постоји бунар капацитета 60 лит/сек., црпна станица у којој су смештене три пумпе (две радне + једна резервна). На изворишту је током 1996. године урађен нов бушени бунар укупне дубине 42 метара, бушење је изведено пречником ф450 мм до дубине 6 метара где је уграђена и цементирана изолациона колона пречника ф323 мм. До коначне дубине бушење је изведено пречником ф290 мм, са слободним зидовима бунара.

Према извештају о изради бунара оптимални капацитет бунара износи 50 лит/сек., са снижењем нивоа од 3 метра. Изнад бунара гради се бунарски шахт са бунарском кућицом која служи за смештај водоводне арматуре. Од новог бунара урадиће се цевовод ДН200 који се уводи у постојећу црпну станицу у којој се постојећи потисни цевовод проширује са ДН200 на ДН400, а вода се даље пумпа ка резервоару "Деспотовац" ПВЦ цевоводом ДН400. Извориште "Миливка" се налази узводно од села Милива, а на изворишту је урађен нов бушени бунар укупне дубине 52 метра.

Бушење је изведено пречником ф450 мм до дубине од 11 метара, где је уграђена и цементирана изолациона колона пречника ф323 мм. До коначне дубине бушење је изведено пречником ф290 мм са слободним зидовима бунара. Према извештају израде бунара оптимални капацитет бунара износи 32лит/сек, са снижењем нивоа од 1,5 метара. Изнад бунара гради се бунарски шахт са бунарском кућицом који служи за смештај водоводне арматуре. Од новог бунара ради се потрошни цевовод ПВЦ ДН200, до резервоара "Милива".

Тренутна ситуација у систему за водоснабдевање је на граници исплативости и економичности. Потребна је реконструкција дела мреже јер је век експлоатације на измаку. Ту се пре свега мисли и на прелазак са азбест-цементних цеви на ТРЕ цеви, реконструкције прикључака до крајњих потрошача. Укупна потрошња воде је мања у односу на произведену количину воде, претпоставља се да у оквиру мреже постоје губици око 45%. Таква разлика изискује претерано црпљење воде са изворишта, где се оптерећују постојећи капацитети. Опрема за контролу и мерење протока воде не постоји тако да се не може утврдити места на којима долази до истицања воде, тако да отпада могућност санације тих кварова.

Све то ствара проблем, посебно у летњем периоду, када виши делови насеља немају потребну количину воде. Ако се не изврши реконструкција водоводне мреже, може доћи до рестрикција воде, како би се извршила прерасподела воде свим потрошачима. Техничка застарелост опреме и недовољна опремљеност К.С.П. "Стан" Ј.П. Деспотовац, директно утиче на редовно одржавање водоводне мреже. Избегава се искључење на штету система за водоснабдевање, односно практикује се да губитком воде из система, крајњи потрошачи не буду оштећени.

Насеља Ресавица, Сењски Рудник и Равна Река такође имају проблем са уредним снабдевањем, па је стога потребна реконструкција водоводне мреже, пре свега јер је рудник мрког угља "Рембас" велики потрошач воде, а без исте стало би се са производњом у руднику. Урађен је нови водозахват у Ресавици, а планирају се и радови за потребе војске на локалитету Пасуљанске ливаде.

У следећој табели дат је приказ потреба за водом у насељима Ресавица, Сењски Рудник и Равна Река:

Насеље

Број становника

л/с

Ресавица

3.500

16.65

Сењски Рудник

1.200

4.15

Равна Река

800

2.30

Укупно

5.300

25

Извор: ЈП „Топлик“ Деспотовац

Према подацима пројекта из 2006. године, потребе за водом око 1.500 становника на локалитету Пасуљанске ливаде износе 4.35 л/с.

Повезивање и умрежавање свих локалних водовода у један целовити систем за дистрибуцију довео би до увек доступне квалитетне воде за пиће, количински оптималне.

Могла би се вршити контрола исправности, што је предуслов здравог живота на територији општине Деспотовац.

Канализација

Канализациони систем није пратио развој водоснабдевања тако да га има само у Деспотовцу, Ресавици, Сењском Руднику и Великом Поповићу, па канализацију има око 40,2% становништва.

Град Деспотовац је територијално покривен фекалном канализационом мрежом којом се све сакупљене градске воде одводе до постројења за пречишћавање лоцираног у приобаљу Ресаве. Само постројење је компактно у коме се отпадна вода третира до захтеваног квалитета ефлуента којим се не нарушава прописани квалитет – категоризација реципијента у овм случају река Ресава, која је у том делу IIIа класе. Треба напоменути да у горњем току реке насеље Ресавица која поседује фекалну канализациону мрежу, нема постројење за пречишћавање и третман отпадних вода, као и насеље Сењски Рудник које своје отпадне воде испушта према локалним површинским токовима у реку Раваницу. По плану ширења града, односно, изградњом и проширењем постојећих и нових улица ради се и проширење канализационе мреже.

Градска фекална канализациона мрежа у граду са постројењем за пречишћавање отпадних вода до сада је изграђена плански и покрива већи део насеља. Сама мрежа је колико толико исправна, међутим јавља се проблем уплива подземних вода као и наноса разног материјала, понајвише ризле и камена, тако да је дошло до смањења пресека колектора што доводи до честих зачепљења и подизања нивоа вода у колекторима, што доводи до таложења чврстих делова у цевоводу. К.С.П. "Стан" Ј.П. нема потребну техничу опрему у виду цистерни са пумпом великог притиска за отпушавање канализационих одвода као и цистерну са вакумском пумпом за извлачење муља и наноса у ревизионим шахтама. Са поседовањем ове опреме могла би се извршити санација постојеће канализационе мреже и њено довођење у беспрекорно стање. Постоји пар деоница канализационе мреже коју би требало санирати израдом новог цевовода јер је дошло до "слегања" постојећих цеви услед слегања целокупног терена.

У граду постоји део уличне кишне канализације којом нису обухваћене све улице. Оне су урађене парцијално да се уливају у постојећу јаругу која пролази кроз град. Јавља се проблем због покретне балон бране чијим радом се контролише довођене воде из Ресаве у јаругу и тиме контролише само одвођење свих површинских вода. Јаруга се улива у реку тако да је то неопходно за насеље у целини. Спуштањем нивоа бране долази до тога да у периоду без киша не долази отицање воде и добија се такозвана стајаћа вода која постаје проблем. Адекватном санацијом бране као и изналажењем решења да се брана не пуни водом из градске водоводне мреже већ посебним системом којим би се пунила из реке Ресаве снизио би цену одржавања и решио би се проблем, јер би јаруга била проточна током целе године, чиме би се добило и на лепоти и чистој еколошко – здравој средини у самом граду.

Треба напоменути да осим села Велики Поповић које је већим делом изградило канализациону мрежу и повезало је са лагуном чиме се добио заокружени процес сакупљања и третмана отпадних вода из домаћинства, као и касније испуштање вода у реципијент. У току је изградња канализационог система у Витанцу, док остала насеља у општини немају решену канализациону мрежу, већ је индивидуално решена по домаћинствима са често санитарно неисправним септичким јамама. Такав проблем тражи нека решења како би се у будућности дошло до изградње канализационих мрежа и трајно решио проблем отпадних вода у свим местима чиме би се и загађење животне средине и окружења смањило на најмању могућу меру.

У насељеним местима на територији општине Деспотовац, као и три пратећа насеља општине Свилајнац, нема значајних индустријских или било каквих других привредних капацитета, предвиђених за прикључење на канализационе системе, чије би отпадне воде могле утицати на измену стандардних карактеристика отпадних вода становништва, отпадне воде које се стварају у насељима по количини одговарају потрошњи воде, док по квалитету спадају у фекалне – комуналне употребљене воде са специфичним биолошким оптерећењем од око б=70гБПК5/стан./дан.

Даље, како су у питању воде истог квалитета, само различитих количина које варирају од насеља до насеља, може се усвојити јединствена технологија прераде отпадних вода, што омогућава типизацију свих постројења на територији општине, чиме се постижу значајне уштеде како у погледу инвестиција потребних за изградњу и опремања објеката, тако и у погледу каснијег текућег одржавања. Приликом избора технологије пречишћавања отпадних вода и дефинисања потребног степена пречишћавања, неопходно је водити рачуна о прописаној категорији-класи усвојеног реципијента, односно, квалитет финалног ефлуента мора бити такав да не доведе до нарушавања прописаног квалитета водовода у који се упушта, што се регулише прибављањем водопривредних услова које прописује надлежна установа.

Сходно томе, уколико је реципијент IIIа класе (Ресава са притокама низводно од града Деспотовца) или IIа класе (Ресава са притокама од Деспотовца до Дворишта) и уколико се може остварити разблажење ефлуента такво да реципијент остаје у истој категорији водотока пре и по упуштању пречишћених отпадних вода, довољно је применити секундарно пречишћавање отпадних вода. Ако је напротив реципијент више категорије, или се не може остварити довољно разблажење ефлуента, неопходна је примена терцијарног пречишћавања. На основу дугогодишњег искуства у решењу посматране проблематике, узимајући у обзир сва, како позитивна тако и негативна искуства приликом пројектовања, изградње и експлоатације постојећих, већ изграђених система за пречишћавање употребљених вода, на овом месту је предложена технологија прераде комуналних отпадних вода насеља општине Деспотовац и три насеља општине Свилајнац, уз искључиву оријентацију на домаће тржиште приликом избора комплетне потребне опреме.

Предложене су две варијанте пречишћавања за које је примарни механички третман, као и терцијарна прерада (уколико је потребна) иста у обе варијанте, а са алтернативним биолошким пречишћавањем или применом компактног моноблока (биоаерациони базен са накнадним таложником) или применом система аерисаних лагуна, како следи:

Варијанта компактног постројења: технологија пречишћавања састоји се од механичко-биолошког процеса, при чему се, у механичком делу, из инглуитета на аутоматској решетки отклањају чврсти отпаци одређеног пречника, већег од светлог отвора решетке, а затим у аерисаном песколову-мостолову врши исталожавање песка и осталих лакоталожљивих минералних материја, као и издвајање масти у уља. Затим се, по проласку кроз мерни канал, у биолошком делу постројења, врши разградња растворених органских материја на бази активног муља са истовременом стабилизацијом истог. Исталожени муљ скупња се на дну накнадног таложника и одатле цевоводом транспортује до црпне станице опремљене потопљеним муљним пумпама помоћу којих се врши или рециркулација муља ка биоаерационом базену, или пребацивање вишка муља на даљи третман у силос за муљ, где одлежава један одређени период.

При томе се издвојена надмуљна вода враћа назад у муљни процес, а угушћени и стабилизовани муљ гравитационо испушта у поља за сушење муља. Након дехидратације, муљ се сакупља и користи као високовредено ђубриво, или ако за то не постоји интересовање, односи се на градску депонију. Уколико је потребно применити и терцијарно пречишћавање, преливна вода из накнадног таложника се, пре упуштања у реципијент, одводи у брзе и споре мешаче са додавањем хемикалија (коагуланата и флокуаната), а потом на брзе пешчате филтре.

Вода од прања филтра се враћа назад у процес пречишћавања. По завршетку филтрирања врши се хлорисање и дехлорисање пречишћене воде која се као таква упушта у реципијент.

Варијанта са аерисаним лагунама: И у овом случају, технологија пречишћавања садржи исти механичи део (аутоматска решетка за отклањање чврстих отпадака пречника већег од светлог отвора решетке и аерисани пескослов-мостослов у коме се врши исталожавање песка и осталих лакоталожљивих минералних материја и издвајање масти и уља). Али, по проласку кроз мерни уређај, биолошки део постројења је другачији. Наиме, вода ослобођена механичких нечистоћа одлази у аерисане лагуне које одговарају ниско оптерећеним уређајима са продуженом аерацијом (потопљени – дубински керамичи аератори) уз реакцију муља, а затим таложе у лагуне.

Из таложних лагуна вода одлази или у реципијент или даље на терцијарно пречишћавање, а муљ се једанпут годишње или ређе вади и односи. И у овој варијанти, уколико је потребно применити и терцијарно пречишћавање, вода из таложних лагуна се, пре упуштања у реципијент, одводи на брзе и споре мешаче уз додавање хемикалија (коагуланата и флокуланата), па на пешчане филтре и хлорисање и дехлорисање.

 

 

 

ТРЕНУТНО НА САЈТУ

 Група Гост
  Гост 0
  Тренутно  0
  Члан  4,361
  Укупно  5,356,288
..................
home contact search contact search Evden eve nakliyat Evden eve nakliyat