Biće posla za rudare 

Iako je kanadska rudarska kompanija Rio Tinto odustala od koncesije koju joj je Vlada Srbije dodelila za istraživanje ležišta rude bor u basenu Jaran dol, u neposrednoj blizini Ibarskih rudnika, za aktiviranje te lokacije zainteresovana je, takođe kanadska, firma Erin Venčers.  

Oni već pripremaju dokumentaciju potrebnu za dodelu koncesije za istraživanje i eksploataciju nalazišta u kome se, po procenama kriju zalihe od sedam do 15 miliona tona te rude. Erin Vinčers već je u kontaktu sa Javnim preduzećem za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, koje okuplja sve ugljenokope u Srbiji, a o opticaju je predlog o formiranju zajedničke firme za eksploataciju rude bor.

- Iako JPPEU nije nadležna za vađenje rude bor, Erin Venčers je video mogućnost saradnje sa nama, pre svega zbog infrastrukture koju Ibarski rudnici imaju na tom području i koja bi mogla da se iskoristi i kod otvaranja nove jame. Za nas bi taj posao bio posebno zanimljiv, jer se ugljenokop Jaran dol nalazi pred zatvaranjem i to bi bila prilika da rudari dođu do novog posla. Važno je i to što se deo ležišta naslanja na taj rudnik, pa mu je relativno brzo moguće prići i iz te jame. S druge strane, reč je i o ozbiljnoj razvojnoj šansi za celu oblast Raške, jer se vrednost tih zaliha rude procenjuje na najmanje milijardu evra - kaže za Danas Zlatko Dragosavljević, generalni direktor JPPEU Resavica i podseća da je kompanija Erin Venčers još devedesetih godina istraživala to nalazište, ali da se iz posla povukla nakon uvođenja sankcija Srbiji.

Erin Venčers, iako zainteresovan za poslove u Srbiji, juče je najavio pokretanje postupka pred Spoljnotrgovinskom arbitražom PKS za nadoknadu štete od 15 miliona dolara, koja je nastala zbog nemogućnosti da završi istraživanja ležišta rude bor u basenu Jaran dol. Kako Danas nezvanično saznaje, reč je izgleda pre o potezu kojim bi trebalo da menadžment te firme pred svojim akcionarima opravda ulaganja iz 90-ih, nego o stvarnoj nameri da se naplati šteta. U prilog tome ide i podatak da je prilikom raspisivanja tendera za dodelu koncesija za to istraživanje, pre nekoliko godina, učestvovao i Erin i pri tom potpisao izjave da nema neizmirenih potraživanja prema naručiocu posla, odnosno državi Srbiji. U svakom slučaju, srpske vlasti računaju na partnerstvo sa tom relativno malom kompanijom. Ipak, mnogo više od otvaranja ležišta u Raškoj, očekuje se od kompanije Rio Tinto, koja je zadržala koncesiju za istraživanje zaliha rude bor u okolini Loznice. 

- Prema proceni te kompanije, na lokaciji ležišta Jadar na dubini od 300 do 600 metara nalazi se oko 220 miliona tona rude bora i litijuma, od kojih se proizvodi borna kiselina i litijum u prahu. Te sirovine najširu primenu imaju u hemijskoj i elektronskoj industriji. Procedura za dodelu koncesija za dalja istraživanja je u toku, kao i izrada fizbiliti studije, a otvaranje rudnika planirano je za 2014. i 2015. godinu. Ono što je najvažnije, jeste da je reč o stabilnom partneru, jer je Rio Tinto druga po veličini rudarska kompanija u svetu, pa finansiranja ovog posla ni jednog trenutka ne bi bilo dovedeno u pitanje - rekao je za Danas Dejan Rajković, pomoćnik u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Projekti po meri EU

Ovladavanje pisanjem projekata, kako bi oni bili konkurentni i dobili zeleno svetlo i sredstva iz fondova Evropske unije, cilj je dvodnevnog seminara, koji se održava u Kragujevcu sa temom „Priprema projektnog predloga u skladu sa standardima Evropske unije“. Seminar je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava, regionalnih agencija i javnih komunalnih preduzeća.

Na seminaru su učestvovali predstavnici opština Topola, Ćuprija, Despotovac, Ivanjica i gradova Čačka i Kragujevca, regionalnih agencija i javnih komunalnih preduzeća.

Zadatak predavača, Vesne Kopanje i Radmile Miković, je da što bolje pripreme polaznike obuke da sastavljaju projekte u skladu sa standardima Evropske unije. Realizacija tih projekata odvija se u okviru programa „Iksčejndž 3“, koji finansira Evropska unija, njime rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.

“Iksčejndž 3“ podrazumeva da gradovi i opštine konkurišu projektima lokalnog razvoja u skladu sa sopstvenim razvojnim prioritetima, a prednost imaju oni projekti koji unapređuju lokalne vlasti u oblasti upravljanja i pružanja usluga, poboljšavaju kvalitet života u lokalnoj zajednici i doprinose očuvanje životne sredine kroz održivo korišćenje resursa.

Programom je predviđeno da lokalne samouprave ne konkurišu samostalno, već sa najmanje jednom partnerskom organizacijom – nekom drugom opštinom, gradom ili okrugom iz Republike Srbije ili iz neke od država članica Evropske unije, organizacijama civilnog društva, regionalnim i razvojnim agencijama registrovanim u Republici Srbiji, kao i sa organizacijama i institucijama koje su u potpunosti ili delimično finansirane iz republičkog ili gradskog budžeta.

Donacije za odobrene projekte iznosiće između 100.000 i 300.000 evra, a period njihove realizacije trebalo bi da traje od 12 do 15 meseci. Program „Iksčejndž 3“ realizuje se od marta ove do marta 2013. godine.

Vesna Kopanja kaže da je 96 projekata stiglo na konkurs i smatra da je to odlično. Iako do sada nema rezultata konkursa i ne zna se koliko će od tih projekata biti finansirano, Kopanja je polaznicima želela da skrene pažnju da je praksa pokazala da je veliki broj opština odbijen zbog formalnih i administrativnih propusta. Ti propusti se najčešće odnose na nepoštovanje pravila da jedna institucija ili organizacija može najviše jednom da bude podnosilac i dva puta partner na nekom projektu, neusklađenost datuma donošenja opštinskih odluka i rokova koji su propisani konkursom, kao izostavljanje strateških odluka u projektnoj dokumentaciji. Kopanja kaže da neke opštine uopšte ne pošalju kopiju strateškog dokumenta ili pošalju pogrešnu. Za donatore odluka opštinskog veća nije dovoljna, već to mora da bude odluka koju je usvojila skupština opštine. Takođe, strateška odluka mora da bude u saglasnosti sa projektom koji se podnosi.

Po završetku ove obuke, ovi propusti u budućnosti mogli da budu izbegnuti i da će lokalne samouprave biti osposobljenije za pisanje projekata, koje će finansirati donatori iz Evropske unije. Od njihove osposobljenosti zavisiće i uspeh na konkursu, ali i zadovoljstvo i dobrobit krajnjih korisnika – građana.

Resavska pećina otvorena za investitore

Opština Despotovac ponudila 3 atraktivne lokacije za izgradnju kongresnog i velnes centra

U neposrednom okruženju Resavske pećine, jedne od najposećenijih i najlepših u našoj zemlji, opština Despotovac predvidela je izgradnju hotelskog kompleksa vrednog više od 6 mil EUR. Zamišljeno je da hotel površine do 7.000 m2 ima tri ili četiri zvezdice, 200 postelja, veliku kongresnu salu, bazen, saune, teretanu, sportske terene, kao i prateće sadržaje. Budući centar kongresnog i velnes tipa bio bi jedinstven u centralnoj i istočnoj Srbiji, a zamišljen je nalik velnes hotelu "Sotelia" u Sloveniji, kazao je za "eKapiju" direktor Direkcije za izgradnju Despotovca Darko Petrović.

Prvi koraci u realizaciji investicije već su načinjeni, a Opština je potencijalnim investitorima za izgradnju smeštajnih kapaciteta ponudila tri lokacije ukupne površine više od 2,9 ha po ceni od 1.000 EUR po aru.

Osim za smeštajne kapacitete, lokacije su predviđene za izgradnju objekata kulture rekreaciju, stacionarni saobraćaj, zelenilo.

Planom detaljne regulacije Resavske pećine predviđena je izgradnja komercijalnih smeštajnih kapaciteta na tri lokacije, ali takođe i mogućnost realizacije jednog kompeksnog hotelskog centra. Dakle, investitor će sam odlučiti da li će smeštajne kapacitete graditi samo na jednoj lokaciji a na ostale dve prateći sadržaj ili će na svim lokacijama postojati manji smeštajni kapaciteti. Lokacije su opremljene komunalnom infrastrukturom za sadašnje potrebe postojećih objekata i do svih lokacija postoji pristupni put, elektroenergetska i vodovodna komunalna infrastruktura - objasnio je Petrović.

Predviđena spratnost smeštajnih kapaciteta je Po+P+1, dok je broj smeštajnih jedinica do 125. Hotelski kompleks biće minimalno druge kategorije (četiri internacionalne zvezdice) na lokaciji 1, dok na lokacijama 2 i 3 broj smeštajnih jedinica iznosi maksimalno 50.

Od ostalih sadržaja u budućem kompleksu, predviđeni su izložbena galerija, igraonica za decu, internet kafe, kongresna sala za najmanje 250 učesnika, sadržaji za rekreaciju u zatvorenom (teretana, bazen, saune, multifunkcionalne sale za aerobik, fitnes, stoni tenis itd). Takođe, gosti će uživati i u rekreaciji na otvorenom. Planirana je izgradnja teniskih i multifunkcionalnih terena, mini golf polja. U kompleksu će biti organizovano i jahanje konja, vožnja bicikla, vožnja džipovima i ostalo.

Kako je rekao Petrović, investitor će imati obavezu da u roku od 16 meseci od dana zaključivanja ugovora o kupovini zemljišta izradi svu neophodnu plansku, urbanističku, urbanističko-tehničku i tehničku dokumentaciju za izgradnju smeštajnih kapaciteta i da pribavi građevinsku dozvolu od strane nadležnih organa.

Takođe se obavezuje da u roku od 3 meseca od dana dobijanja građevinske dozvole započne sa izgradnjom smeštajnih kapaciteta. Investitor je dužan i da u roku od 3 godine od dana dobijanja građevinske dozvole izvrši izgradnju smeštajnih kapaciteta i pribavi upotrebnu dozvolu od strane nadležnih organa.

Resavska pećina nalazi se na obali kraškog polja Divljakovac, u krečnjačkom brdu zvanom "Babina glava", 20 km od Despotovca. Iako je za turiste otvorena 1972. godine i godišnje je poseti preko 40.000 turista, Rasavska pećina nema ni jedan pristojan ugostiteljski objekat.

Restoran "Toplica" nije u funkciji nekoliko godina, a u postojećem ugostiteljskom objektu, koji ima oko 70 m2, može se samo popiti kafa, otići u toalet ili kupiti sladoled.

Resavska pećina

Duga je 4,5 km. Detaljno je istražena 2.830 m, a za posetioce je uređeno oko 800 m. Jedna je od najstarijih ispitanih pećina u našoj zemlji, stara je oko 80 miliona godina, dok se stari nakit u pećini procenjuje na 45 miliona godina. Temperatura je konstantna i iznosi 7°C, dok vlažnost vazduha varira od 80-100%. Unutrašnjost pećine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Po bogatstvu i raznobojnosti nakita Resavska pećina opravdano nosi epitet resavske lepotice.

Nakit pećine počinje od samog ulaza koji se nalazi na 485 m n.v. Nakit nastaje rastvaranjem kalcijum karbonata, a boja zavisi od minerala kroz koji prođe voda. Nakit se pojavljuje u tri boje, a to je crvena, žuta i bela. Najdominantnijia je crvena boja koja potiče od oksida gvožđa, bela potiče od kristalnog kalcijuma, a žuta od primesa gline.

Zlatna šljivovica iz resavskog kraja

Naš sugrađanin Komnenović Tešica iz Despotovca učestvovao je na 77. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom sadu. Na takmičenju u oceni kvaliteta proizvoda je osvojio zlatnu medalju za rakiju šljivovicu.